MED

kao zdrava hrana i lek 

Med je potpuno prirodan proizvod pčela, bogat elementima visoke biološke vrednosti (vitamini, oligoelementi, baktericidne materije i aminokiseline). Nije hemijski tretiran , lako je svarljiv, ne prouzrokuje vrenje u crevima, omogućava asorpciju kalijuma i magnezijuma dragocenih za razvoj koštanog tkiva, jača odbrambeni sistem organizma, ima umirujuće dejstvo, podmađuje, pomaže slabokrvnima, pomaže izdvajanju toksičnih materija iz organizma, umiruje kašalj svojim prirodnim antibioticima, jača srčani mišić, snižava krvni pritisak, pomaže rad probavnog trakta, uravnotežuje lučenje želudca, sprečava gojaznost.

KOPRIVA

Kopriva se zbog svoje prehrambene i vitaminske vrednosti svrstava u najkorisnije, najzdravije i najpristupačnije lisnato povrće. Bogat je izvor vitamina C i karotina, sadrži vitamine K,B2,B5

Koristi se mlado, sočno,zdravo i celo lišće. U jelima može zameniti spanać, zeleje i blitvu, koristi se i u vidu čaja za jačanje imuniteta, protiv anemije, žutice, kamena u bešici. 

Ne zaboravimo na najdragocenije vitamiime, čiji se izvor nalazi u nama, koji se ne kupuju,ništa ne koštaju, a mnogo znače. Ne samo da hrane nas već i celu našu okolinu. Vi ih unosite u hranu kad spremate obroke, u vaš rad na radnom mestu, u osmeh kad sretnete komšinicu, kad pomilujete neko dete ili kad pružite pomoć onome kome je potrebna. To su VITAMINI LJUBAVI.

KOLIKO TREBA JESTI ?

Teško je odrediti svakoj osobi tačnu potebnu količinu dnevne hrane, što može lakše da se izrazi u procentima.

Ta količina varira od osobe do osobe, prema ličnom stanju, a različita je i zavisno od godišnjih doba.

Normalni prosečni dnevni obrok sadrži:

                           -60% presnog i kuvanog povrća i voća,

                           -20% proteina (integralne žitarice, alge, koštunjavo i mahunasto povrće),

                           -20% glucida (hleb, krompir, pirinač, testo, cerealije, med).

Masnoće nisu uračunate pošto se nalaze u sastavu izvesne hrane: ulje u salati, u jelima i kolačima itd.

Hrana je izvor nutrijenasa koji nas održavaju u životu.
Nutrijensi su hranljive materije kojih ima oko 50-tak, a možemo ih podeliti u pet osnovnih grupa:
proteini, masti, ugljeni hidrati (makronutrijensi), vitamini i minerali (mikronutrijensi). Najvažniji nutrijens za organizam čoveka je voda.

Ishrana je proces koji podrazumeva uzimanje hrane, varenje, apsorpciju i asimilaciju (iskorišćavanje) unete hrane koja postaje deo nas tako izreka "Vi ste ono što jedete" ima puno opravdanje.

ZAŠTO VEGETARIJANSTVO ?

Vegeterijanstvo je staro koliko i čovečanstvo. U tome se slažu svi religiozno-filozofski pogledi na svet i čovekovo poreklo. Uprkos tradiciji, sve više ljudi našeg podneblja opredeljuje se za ishranu bez mesa, pre svega zbog zdravlja a i iz etičkih razloga. Nauka svojim istraživanjima anatomije i fiziologije podupire svest da je čovek u stvari biljojed-plodojed.

Tesla o vegetarijanstvu

„Mnoge rase koje žive isključivo od povrća imaju bolju fizičku kondiciju i snagu. Nema sumnje da je neka biljna hrana, kao što je ovsena kaša, ekonomičnija nego meso, čak i bolja u pogledu mehaničkih i mentalnih dejstava. Takva hrana, štaviše, sigurno manje opterećuje naše organe za varenje, a time što doprinosi osećanju zadovoljstva i druželjubivosti čini toliko dobra da je to teško dovoljno vrednovati. S obzirom na te činjenice, treba uložiti sve moguće napore da se zaustavi nemilosrdno i okrutno kljanje stoke, što mora destruktivno da utiče na naš moral. Da bismo se oslobodili životinjskih instikata i apetita koji nas drže na nižem nivou, treba da počnemo od samog korena iz koga potiču, treba da sprovedemo radikalnu refermu u karakteru ishrane“