Budite svesni da postojite i da JESTE, da ste slobodni da mislite lepo, dobro i plemenito  i  idete u susret   lepoti  i  bogatstvu u samome sebi, da bi ste osetili  i  upoznali svoju istinsku prirodu.

Lični razvoj nam pomaže da otkrijemo prave vrednosti kao što su ljubav, mir, unutrašnja sreća i  ispunjenost ...

Lični razvoj podrazumeva da svakodnevno prepoznajemo svoje slabosti i mane i pretvaramo ih u vrline i snage...

Samospoznaja

Sumnja

Sumnja je najpogubnija crta ljudskog karaktera.

Kada malo bolje pogledamo u sebe, vidimo da sumnjamo u sve. Sumnjamo u celokupan život, u ono što vidimo, u ono što čujemo, u ljude koji nas okružuju, u njihove reči, dela, motive i mislimo da tako treba, da smo pametni što tako razmišljamo i vidimo život.

A da li je to stvarno tako ?

Mi uglavnom, ne primećujemo da ta sumnja razara i sve ono što je dodro i lepo, na taj način što zbog sumnje ono pozitivno ne može uopšte ni da dođe do izražaja, već biva u korenu sasečeno.

A u stvari, mi sumnjamo u  sebe i zatim se to prenosi kao sumnja u sve što nas okkružuje. Sumnjamo u našu inteligenciju, naš spoljašnji izgled, naša osećanja, naše osećaje, naše odluke... tj. sumnjamo u sve.

Odakle toliko sumnje ?

Možda naša sumnja potiče iz naših grešaka i neuspeha, iz našeg sebičnog, egoističnog načina razmišljanja i ponašanja. Iz našeg bitisanja koje je usmereno samo na naše lične potrebe i zadovoljstvo. Kada mislimo samo na sebe, mi u stvari radimo protiv nas samih, protiv onog dobrog i plemenitog u nama i tako ga gušimo. I eto, baš tu javlja se sumnja u samoga sebe, zato što se naše unutrašnje biće buni protiv toga i zato nam je teško pod ti jarmom. Drugi korak je da se ta sumnja prenosi dalje i da ceo svet i doživljaj života oko nas gledamo kroz naočare sumnje.

Šta je suprotno od sumnje ?

Poverenje

Bilo bi dobro da na mesto sumnje stavimo "poverenje".  A to znači da pogled skrenemo sa nas samih i pogledamo šta nam je činiti za opšte dobro. Da u delanju drugih nađemo onu pozitivnu tačku, makar ona bila i tačkica. Poverenje pokreće u nama naš nesebični potencijal ljubavi i milosrđa, koji svako od nas poseduje u sebi. Kroz poverenje da se sve u životu odvija onako kako je najbolje za nas, u nama se izgrađuje sigurnost i pozitivan stav preme svemu što nam svakodnevno prilazi. Iz toga se u nama rađa mir i spokoj koji ovaj bučni svet ne poznaje.

Stoga, budimo hrabri, odlučimo se za poverenje i strpljivo sačekajmo šta će nam ono darovati !!!

Praštanje

Da li smo spremni da oprostimo onom ko se ogrešio o nas, ko nas je duboko povredio, u srce ranio ?

Nekad se osećamo da smo doživeli nepravdu koju nismo žaslužili, da smo suviše jako od nekog povređeni u odnosu na naše delo koje nije bilo tako velika greška. Osećamo tugu, potištenost i ti osećaji nas razaraju iznutra i čini nam se da se raspadamo. Nekad doživimo neku povredu bez vidljivog povoda, i onda se osećamo da smo žrtva, da nismo ništa skrivili, a da se na nas svalila golema nepravda. Nekada je i to moguće.

Šta možemo da uradimo u vezi takvog unutrašnjeg stanja ?

Kada se u takvim prilikama zapitamo zašto nam se to dešava, mogu veoma zanimljive slike da nam dođu pred oči. Možemo odjednom da vidimo kako smo i mi tu osobu ili neku drugu, na sličan način, u mislima, rečima ili delima povredili. A to nam donosi olakšanje, zato što nam je tada lakše da kažemo da to u stvari i nije tako strašno, i ja sam slično uradio, mogu onda i da oprostim. Sa druge strane, ne mora da vidimo tako, može da se desi da nam unutrašnji glas jednostavno kaže: "čovek je velik koliko prašta" i da osetimo veliko olakšanje u svom srcu i kako nas neizdrživa teskoba napušta.

Jednom je Isusu iz Nazareta prišao njegov učenik i pitao: "Učitelju, koliko puta da oprostim nekom ko se uvek iznova ogrešuje o mene ?" Isus reče: "Sedam puta, puta sedamdesetsedam." Što znači da treba praštati uvek iznova i uvek.

Ne praštanje nas vodi u ozlojeđenost, zlobu, zavist, ljubomoru, pakost i nemir svakojake vrste.

Praštanje nas oslobađa, umiruje i donosi blagoslov našoj duši, našem zemaljskom životu. Praštanje nam otvara vidike koji su nam do tada bili nepoznati i daje nam dublje uvide u celokupan život. Na kraju krajeva, daje nam unutrašnji spokoj koji je ovom bučnom svetu nepoznat.

Mi sami biramo i odlučujemo šta ćemo izabrati, i ono što izaberemo odlučuje dalje naš životni put.